Autorka Aino Kuusinen bila je saradnica u aparatu Kominterne u Moskvi od početka 1920-tih godina, zatim je po zadatku boravila nekoliko godina u SAD i Japanu a najzad je kao i bezbrojni drugi 1938. dospela u staljinske zatvore i logore gde je provela 15 godina. Puštena je 1955. posle Staljinove smrti.Tek 1964. dopušteno joj je da otputuje u svoju domovinu Finsku. Već u dubokoj starosti smogla je snage da napiše knjigu uspomena - memoare. Umrla je 1970.
Njen suprug je bio Otto Kuusinen, dvadesetih godina sekretar KP Finske i član vlade. Prešavši u Moskvu, idućih 40 godina zauzimao je najviše položaje u Kominterni, a kasnije u vladi i Partiji. Pripada malom broju funkcionera koji su preživeli Staljinove čistke; bio je prijatelj Lenjina, savetnik Staljina i saradnik Hruščova.
Zahvaljujući tome, njegova supruga Aino imala je prilike da upozna najpoznatije ličnosti toga doba, pa susreti s njima zauzimaju mnoge stranice njezinih memoara.
