Jedna ljubav

Dino Bucati

prevod i predgovor Jugana Stojanović

U emotivno neangažovanom životu Antonija Doriga ne događa se ništa osobito. Lišen autentičnog doživljaja, on ljubav samo kupuje u javnoj kući. U toj sredini, u kojoj caruje svirepi račun a odnosi su racionalni i mehanički, u sredini ravnodušnoj, ako ne i krajnje neprijateljski raspoloženoj prema vrednostima duha, susreće mladu prostitutku Laidu. I tada postaje žrtva jedne situacije koja ga potpuno iscrpljuje: oseća se manipulisanim objektom jedne bezdušne racionalnosti koju nikako ne može da shvati.

Kako se osloboditi realnosti koja je do te mere slepa za naše visoke zahteve? Jedino bekstvom iz te realnosti prema varljivoj nadi, u izuzetan doživljaj, ludom trkom prema izmišljenom objektu ljubavi, idealu, iluziji. I tako se u Dorigu odjednom bude neki elementi neracionalnosti, nečeg što se opire formalističkom konceptu normalnosti. Gonjen nelogičnim porivima, gotovo nekim prokletstvom, on počinje uporno da traga za nečim čime bi nadogradio trivijalnu realnost Laidinog lika i trivijalnu realnost uopšte, dok na kraju ne uvidi da je taj napor apsurdan, jer su njegove težnje kobno neostvarljive. Na kraju romana postavlja se pitanje: da li je ljudski život moguć pod pretpostavkom da ništa ne ograničava apsurd?